Vi­ce­šam­pi­on svi­je­ta u mu­ši­ča­re­nju, Ko­la­ši­nac Ni­ko­la Tre­bje­ša­nin, za­lju­bio se u ovu ri­bo­lov­nu teh­ni­ku još 2000. go­di­ne. U Ko­la­ši­nu, na Ta­ri, ta­da je Mi­lo La­za­re­vić or­ga­ni­zo­vao pr­vo me­đu­na­rod­no tak­mi­če­nje u flaj fi­šin­gu. Tre­bje­ša­nin je ta­da imao 25 go­di­na i pot­pu­no je bio op­či­njen ovim na­či­nom lo­va. Is­ko­ri­stio je pri­li­ku da po­ha­đa pe­to­dnev­nu ško­lu mu­ši­ča­re­nja, na­ba­vio je pri­bor i lo­vio is­ku­stvo za­hva­lju­ju­ći ko­me je da­nas na svjet­skom tro­nu.
– Mo­ji po­če­ci u flaj fi­šin­gu da­ti­ra­ju iz vre­me­na ka­da je u Ko­la­ši­nu, na ri­je­ci Ta­ri, Mi­lo La­za­re­vić, ta­da­šnji pred­sjed­nik ri­bo­lov­nog klu­ba, pr­vi je osno­vao mu­ši­čar­ski re­vir u Cr­noj Go­ri. Uče­stvo­va­lo je pre­ko 30 mu­ši­ča­ra. Me­ni i ne­ko­li­ci­ni mo­jih dru­ga­ra iz Ko­la­ši­na ko­ji smo bu­kval­no bez da­ha pra­ti­li ci­je­li tok tak­mi­če­nja je sve to bi­lo ja­ko za­ni­mlji­vo, bi­la je to lju­bav na pr­vi po­gled. Na kra­ju, La­za­re­vić je an­ga­žo­vao pre­ka­lje­ne mu­ši­ča­re Iva­na Ran­đe­lo­vi­ća i Oli­ve­ra Ku­zma­no­vi­ća, iz Sr­bi­je, da kao in­struk­to­ri vo­de ško­lu mu­ši­ča­re­nja i iz­ra­de mu­ši­ca, ko­ja je tra­ja­la pet da­na. Ta­ko su mo­ji pr­vi mu­ši­čar­ski ko­ra­ci na­či­nje­ni upra­vo u tom pe­ri­o­du gdje sam pro­šao cio tok te ško­le. Na­kon to­ga sam ku­pio i svoj pr­vi mu­ši­čar­ski kom­plet i na­sta­vio in­te­ziv­no sa mu­ši­ča­re­njem sve do da­na­šnjih da­na – is­pri­čao je naš šam­pi­on.
Ro­đen je 14.10.1975. go­di­ne, ože­njen je Bo­ja­nom i ima si­na Mar­ka. Pri­vat­ni je ugo­sti­telj od 2002. go­di­ne. Ži­vi i ra­di u Ko­la­ši­nu.
● Mo­že te li nam ot­kri­ti taj­nu ka­ko se po­sta­je svjet­ski vi­ce­šam­pi­on u naj­sport­ski­joj ri­bo­lov­noj di­sci­pli­ni na svi­je­tu?
– Ve­o­ma te­ško pi­ta­nje. Re­kao bih ne­ko­li­ko stva­ri ko­je su me­ni po­mo­gle da do­đem do ovog uspje­ha, ali sa na­po­me­nom da to ne mo­ra bi­ti re­cept uspje­ha i za dru­ge. Pr­ven­stve­no po­tre­ban je du­go­go­di­šnji rad, ve­li­ki trud i od­ri­ca­nja ka­ko bi se stvo­ri­lo neo­p­hod­no is­ku­stvo za sa­mo uče­stvo­va­nje na ne­kom ova­ko pre­sti­žnom tak­mi­če­nju. Po­treb­no je ta­ko­đe iz­bo­ri­ti se u svo­joj dr­ža­vi za mje­sto u re­pre­zen­ta­ci­ji u ve­o­ma ja­koj kon­ku­ren­ci­ji od 30-ak tak­mi­ča­ra i tek on­da mo­že­te raz­mi­šlja­ti o sa­mom tak­mi­če­nju. Na­kon to­ga pred­sto­ji mno­go pro­ble­ma u obez­bje­đi­va­nju fi­nan­sij­skih sred­sta­va za sa­mo uče­šće, na­bav­ku neo­p­hod­ne opre­me i tro­ško­va to­kom bo­rav­ka ko­ji ni­su ma­li. Ako sve to pro­đe ka­ko tre­ba ta­da je po­treb­no mno­go stva­ri ka­ko bi­ste se mo­gli na­da­ti ne­ko­me zna­čaj­ni­jem uspje­hu. Po me­ni jed­na od bit­ni­jih stva­ri je sa­rad­nja ci­je­le re­pre­zen­ta­ci­je, jer ako to­ga ne­ma ne­ma ni po­je­di­nač­nih, a ujed­no ni ekip­nih pla­sma­na. Ovaj vid sa­rad­nje se za­sni­va na za­jed­nič­kim uti­sci­ma o sa­mim vr­sta­ma ma­ma­ca za po­je­di­ne sek­to­re, ri­je­ke ili je­ze­ra, jer je­di­no is­ku­stvo svih re­pre­zen­ta­ti­va­ca mo­že su­zi­ti iz­bor ma­ma­ca ka­ko bi­ste ima­li što ma­nje na­po­ra u pro­na­la­že­nju lov­nih ma­ma­ca, mu­ši­ca ili stri­me­ra. U tim si­tu­a­ci­ja­ma tre­ba se bo­ri­ti za uspjeh re­pre­zen­ta­ci­je, a ako do­đe i po­je­di­nač­ni uspjeh tim i bo­lje.
● Ko­ji su Va­ši omi­lje­ni te­re­ni za mu­ši­ča­re­nje?
– Mo­ji omi­lje­ni te­re­ni za mu­ši­ča­re­nje su ri­je­ke Ta­ra, Lim i Mr­tvi­ca. Na Ta­ri sam pro­veo naj­vi­še mu­ši­čar­skog sta­ža i po mo­jim kri­te­ri­ju­ma upra­vo Ta­ra je naj­bo­lja de­sti­na­ci­ja za mu­ši­ča­re­nje. To je ri­je­ka ko­ja svo­jom kon­fi­gu­ra­ci­jom i oso­be­no­sti­ma te­re­na od­go­va­ra za sve vi­do­ve teh­ni­ka ko­je se pri­mje­nju­ju u mu­ši­ča­re­nju, a da bi bi­li uspje­šni u ovom spor­tu, po­treb­no je ve­o­ma do­bro po­zna­va­ti svih teh­ni­ka ka­ko bi­ste na raz­li­či­tim kon­fi­gu­ra­ci­ja­ma te­re­na ima­li uspje­ha u ri­bo­lo­vu.
● Ka­da naj­vi­še vo­li­te bi­ti na vo­di?
– Moj omi­lje­ni dio da­na je po­sli­je­pod­ne do sa­me no­ći. To je pe­ri­od ka­da je ri­ba naj­če­šće naj­ak­tiv­ni­ja, na­ro­či­to lje­ti pri ma­sov­nom ro­je­nju in­se­ka­ta. Sa­mim tim i šan­se za uspje­šan ri­bo­lov su vi­so­ke. Od go­di­šnjih do­ba naj­vi­še vo­lim je­sen, zbog ni­skog vo­do­sta­ja, a vri­je­me ide­al­no za ri­bo­lov. Vo­lim i ri­bo­lov u ra­no pro­lje­će ka­da se na­kon zim­ske ap­sti­nen­ci­je i ve­li­kih vo­do­sta­ja, mo­gu uspje­šno lo­vi­ti krup­ni­ji pri­mjer­ci ra­znih vr­sta ri­ba i u tom pe­ri­o­du se uvi­jek na­dam ne­kim ka­pi­tal­nim pri­mjer­ci­ma! Ina­če, u za­vi­sno­sti od go­di­šnjeg do­ba i vo­do­sta­ja ri­je­ka, ko­ri­stim i raz­ne ve­li­či­ne šta­po­va, ma­ma­ca, teh­ni­ka... Na ve­ćim vo­da­ma – ja­če šta­po­ve i pri ta­kvim uslo­vi­ma naj­če­šće stri­me­re kao mam­ce. Sa kla­sič­nim mu­ši­ca­ma je ri­bo­lov u tim uslo­vi­ma ve­ma te­žak. Ka­da se vo­do­staj sta­bi­li­zu­je pre­la­zim na ma­nje kla­se šta­po­va, i na teh­ni­ke nim­fa­re­nja i su­ve mu­ši­ce. Ka­da je vi­dlji­va ak­tiv­nost ri­be na po­vr­ši­ni, ta­da ko­ri­stim upra­vo teh­ni­ku pe­ca­nja za su­vu mu­vu, a ka­da na vo­di ne po­sto­ji ni­ka­kva ak­tiv­nost ta­da je po­treb­no ri­bu tra­ži­ti pod­vod­nom mu­ši­com, nim­fom. Sve ove teh­ni­ke su raz­li­či­te i za sva­ku od njih je po­treb­no ima­ti po­seb­no zna­nje i šta­po­ve i osta­le opre­me, što uop­šte ni­je la­ko, jed­no­stav­no i jef­ti­no. Ali, ako že­li­te bi­ti uspje­šan mu­ši­čar i tak­mi­čar neo­p­hod­na vam je sva­ka od ovih teh­ni­ka!
● Ka­kvo mje­sto da­nas za­u­zi­ma ri­bo­lov­na di­sci­pli­na mu­ši­ča­re­nje u Cr­noj Go­ri?
– Mu­ši­ča­re­nje u Cr­noj Go­ri je re­la­tiv­no sla­bo za­stu­plje­no. Po mo­joj pro­cje­ni, tre­nut­no, mu­ši­ča­re­njem u Cr­noj Go­ri se ak­tiv­no ba­vi oko 50 oso­ba. Ove go­di­ne je po­kre­nu­to do­sta pro­je­ka­ta na raz­vo­ju ovog spor­ta u na­šoj dr­ža­vi, pa se na­dam da će se do­brom pre­zen­ta­ci­jom, ove i na­red­nih go­di­na i otva­ra­njem no­vih mu­ši­čar­skih re­vi­ra ovaj broj znat­no po­ve­ća­ti. Po­treb­na je i po­moć dr­ža­ve u pre­po­zna­va­nju ovog spor­ta kao re­sur­sa raz­vo­ja ri­bo­lov­nog tu­ri­zma u Cr­noj Go­ri. Pri­sta­li­ca sam C&R (uhva­ti/pu­sti) na­či­na ri­bo­lo­va, jer je to je­di­ni na­čin ka­ko bi se u bu­duć­no­sti oču­vao ri­blji fond i stvo­ri­li uslo­vi za bo­gat ri­bo­lov.
● Na kra­ju, da li mi­sli­te li da će se ne­što pro­mi­je­ni­ti u Va­šem ži­vo­tu sa­da, ka­da ste ovjen­ča­ni pre­sti­žnom svjet­skom ti­tu­lom?
– U mom ži­vo­tu se ne­će ni­šta kon­kret­no pro­mi­je­ni­ti na­kon ovog uspje­ha. Bi­ću i da­lje onaj isti Ni­ko­la. Ne oče­ku­jem lič­no ni­šta, ni­ti od dr­ža­ve ni­ti od lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ono što bih vo­lio da se pro­mi­je­ni je svi­jest po­je­di­na­ca ko­ji bi na osno­vu ovo­ga mo­gli do­ći do za­ključ­ka da mu­ši­ča­re­nje ni­je sport bo­ga­tih, ka­ko ve­ći­na sma­tra, već da je ovo sport kao i sva­ki dru­gi, za sva­kog po­je­di­nač­no, sa­mo sa ne­kim dru­ga­či­jim uslo­vi­ma od dru­gih spor­to­va i je­dan do­bar vid raz­vo­ja ri­bo­lov­nog tu­ri­zma u Cr­noj Go­ri. Ono što bih vo­lio je da se u bu­duć­no­sti otvo­re ne­ka vra­ta ko­ja su nam bi­la za­tvo­re­na, či­nje­ni­com da su mno­gi mi­sli­li da mu­ši­ča­re­nje ne do­no­si ni­kom ni­šta kon­kret­no, što ni­je tač­no, jer mi­slim da ovaj moj uspjeh sa­da Cr­nu Go­ru sta­vlja na sve mu­ši­čar­ske ma­pe svi­je­ta, a to je ve­o­ma bit­no za sva­kog po­je­din­ca u Cr­noj Go­ri, jer raz­vo­jem ovog spor­ta u smi­slu pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re kao ri­bo­lov­ne de­sti­na­ci­je mo­že do­ni­je­ti mno­ge be­ne­fi­te, ka­ko ri­bo­lo­vu ta­ko i sa­mom raz­vo­ju tu­ri­zma.
Sr­đan Bo­ško­vić Mu­ri­no


Mir­na gla­va i si­gur­na ru­ka
● Bit­na po­dr­ška po­ro­di­ce
– Ne­se­bič­nim pred­lo­zi­ma svih re­pre­zen­ta­ti­va­ca iz eki­pe do­šlo se i do mog uspje­ha. Ovom pri­li­kom bih za­hva­lio svi­ma po­je­di­nač­no, mo­jim dru­go­vi­ma i su­gra­đa­ni­ma Be­li­ju Kr­ko­vi­ću i Ivi­ci Raj­ko­vi­ću, za­tim Želj­ku Bu­ki­li­ću, Oma­ru Ba­ši­ću i na­šem se­lek­to­ru dr Ra­du­lu Mi­ćo­vi­ću. Bit­na či­nje­ni­ca za ostva­re­nje ovog mog re­zul­ta­ta je i sport­ska i ri­bo­lov­na sre­ća na vo­di, re­ci­mo žri­jeb mje­sta ko­ja su bo­ga­ta ri­bom, ko­ji uz is­ku­stvo, zna­nje i smi­re­nost do­no­si i ko­nač­ni uspjeh. Sve su ovo ne­ke od osnov­nih stva­ri ko­je su me­ni po­mo­gle da do­đem do uspje­ha, ali po me­ni i jed­na od naj­bit­ni­jih stva­ri je po­dr­ška po­ro­di­ce ko­ja mo­ra bi­ti uz vas či­ta­vo vri­je­me, ko­ja ra­zu­mi­je va­šu lju­bav pre­ma ovom spor­tu. Bez ovo­ga ne bi ni bi­lo uspje­ha, jer ako vam gla­va ni­je mir­na, ru­ka će za­drh­ta­ti ka­da se od vas tra­ži da po­ka­že­te šta zna­te.


Mu­ši­čar­ski san
● Ko­ju svjet­sku ri­bo­lov­nu de­sti­na­ci­ju bi­ste vo­lje­li po­sje­ti­ti?
- No­vi Ze­land, iz raz­lo­ga što je kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na ve­o­ma slič­na ri­je­ci Ta­ri i što je ta de­sti­na­ci­ja ve­o­ma bo­ga­ta ka­pi­tal­nim pri­mjer­ci­ma pa­strm­ke, ko­ja je i mo­ja omi­lje­na vr­sta ri­be, pa sa­mim tim uko­li­ko bi se ne­ka­da stvo­ri­la šan­sa da odem omo­gu­ćio bih se­bi osta­va­re­nje ži­vot­nog mu­ši­čar­skog sna.